Pišu i slikaju
Neli i Neša
Stižu Vaka Moane
Ovih dana su u Vuda point marinu uplovile tri “Vaka moana” (prekokeanski putujući katamarani-kanui) - replike tradicionalnih polinežanskih kanua. Veličanstven i redak prizor. Ko su, šta su? - bruji po marini. Na jednom je Fidži posada, na drugom posada sa Cook islanda (ostrva Kuk) a na trećoj, pan pacifička posada. Odmah smo otrčali da popričamo sa njima. Kao pravi domaćini, pozvali su nas na brod i odgovarali na bezbroj pitanja.
Stigle Vaka Moane
Tražeći najbolji način da prenesu poruku o hitnoj potrebi zaštite mora, Dietera Paulmana i njegovu fondacijiu “Okeanos” su inspirisale priče o drevnim putovanjima Polinežana i njihova kulturna baština. Pacifički ostrvljani su vekovima navigavali bez instrumenata preko ogromnih prostranstva da bi otkrili i naselili daleka ostrva Pacifika. Plovili su rukovodeći se izoštrenim zapažanjem, majstorskom intuicijom, razvijenom metodologijom osmatranja zvezda, sunca, meseca, životinjskog sveta i talasa. Ovi drevni istraživači su putovali na dvotrupnim putničkim kanuima, hiljadama milja, noseći sve što im može zatrebati za opstanak u novoj zemlji, od hrane, korenja, semena, do domaćih životinja.
Svi su koloturi ručno izrađeni od drveta
Dakle, krenulo je od sna jednog čoveka, a dostiglo putovanje veličanstvene flote od sedam Vaka moana (prekookeanskih kanua) koje jedre po Pacifiku, isključivo na pogon vetra i sunca. Celu akciju finansira Dieter-ova fondacija Okeanos. Vakama upravljaju posade brojnih pacifičkih naroda, muškarci i žene, mlađi i stariji, koji plove kao jedan, obnavljajući vezu sa sopstvenom kulturnom baštinom i šire poruku o savremenim pretnjama okeanu. Vaka posade su iz Tahitija, Samoe, Cook islands-a, Novog zelanda, Fižija, Havaja i jedan Pan pacifički kanu.
Polinežanski GPS
Naročito je važna simbolika prisutna u elementima pacifičkih putnika:
Širom Pacifika, putnički kanu odredjuje poreklo. Ostrvljani na Pacifiku mogu svoje korene da trasiraju do odredjenog kanua kojim su stigli njihovi pretci i zato predstavlja sveto blago koje povezuje čoveka sa baštinom.
Na svom putovanju, Vaka predstavlja otelotvorenje ravnoteže, harmonije, timskog rada i poštovanja. Ako se jedan njen trup ošteti, preduzimamo aktivnosti da ga popravimo i sprečimo tonjenje. Tako isto treba shvatiti našu odgovornost prema zemlji, da na nju pazimo, kao dom koji smo dobili na čuvanje za generacija koje dolaze.
Bokaporta
Umetnost celestijalne navigacije podrazumeva osluškivanje prirode, kao vodiča koji nosi snažne poruke za sadašnjost. Tradicionalni navigatori su u harmoniji sa svetom oko sebe, od neba do najmanje kapi vode, opažajući oblik mora i karakter svetla iza oblaka. Nedavno, drevna umetnost “putonalaženja” samo što nije odumrla, dok jedan od poslednjih čuvara ove umetnosti, navigator Mau Piailug iz Mikronezije, sa ostrva Sattawal, nije odlučio da prenese svoje znanje (1976, je uspesno preplovio 2500 NM od Havaja do Tahitija bez instrumenata, iako tamo nikada nije bio). Ova umetnost se sada vraća u život, a pacifički putnici nose važnu poruku sa namerom da se podigne svest o stanju ugroženosti naših okeana.
Detalji sa Vake
“Počastvovani smo da putujemo stopama naših predaka, oslanjajući se na njihovu mudrost, koračamo u budućnost sa novom namerom, da izlečimo okeane i oživimo „Te Mana o Te Moana”-duh mora. Naša misija je jednostavna: da nas spoj mudrosti naših predaka i moderne nauke, otisne u bolje održivu budućnost, pomogne sa lečenjem ozleđenog okeana, podizanjem svesti o okruženju i vrati u život našu kulturu plovidbe.”
Krenuli su iz Aotearoa (Novi Zeland), plovili ka Tahitiju, Markezima, oko Havaja do Kalifornije gde su prezimili, a onda plovili do Meksika, Galapagosa, Markeza, Tahitija, Kuk ostrva, Samoe, Fidžija, Vanuatu, Solomona i Nove Kaledonije.
Kao zemljin najveći živi organizam, okean predstavlja naš dah i naš opstanak, pa ipak, svedoci smo ubrzanog propadanja nekada veoma zdravog ekosistema. I modena i drevna nauka nas upozoravaju na problem prekomernog ribarenja, rastući nivo mora i nagomilavanja djubreta, naročito plastičnog otpada. Okean takodje krije i opasnosti zvučnog zagadjenja, mrtvih zona i prekomerne kiselosti. Zato smo otpočeli novu priču, novi plan plovidbe, rukovodeći se drevnim mudrostima o održivosti. Naši pretci su živeli u recipročnom odnosu sa prirodom. Njihov model povezanosti svega u životnom ciklusu na malom ostrvu je danas vredniji nego ikada.
Danas nastavljamo plovidbu, spoznajući zemlju kao planetu ograničenih resursa i naš jedini dom. Naša VAKA je vremenski prozor koji nas spaja sa našom “manom” – duhom kolektivne svesti, drevnim znanjem, harmonijom i nadom. Zidajući most izmedju drevne mudrosti i obnovljive energije, VAKA prenosi univerzalnu poruku o nadi, sa ogromnim potencijalom da motiviše promene, dok mi nalazimo put prema ekološki održivom svetu.
Kujne na palubi, sve ostalo ispod
Nainoa Thompson često priča o svom učitelju, Mau Piailug. Stajali su na ostrvu Oahu, kad mu je Mau rekao da pokaže pravac Tahitija i pitao:” možeš li ga videti ?”. Nainoa se dvoumio. Naravno da ne može da vidi Tahiti koje se nalazi 2500 NM sa one strane okeana iza zaobljenog horizonta, ali je odgovorio: “Mogu da vidim sliku Tahitija u glavi”. Odlično, rekao je Mau, nemoj nikad da izgubiš tu sliku i nikad se nečeš izgubiti.
 Nacionalni ples Fidjija |
 Ples Kuk ostrva |
 Ples sa Havaja |
 Maorski ratni Huku ples |
Pred odlazak, pacifički putnici su priredili priredbu - pacifički mini festival uz nacionalnu igru i pesmu svojih zemalja i ostalih Vaka koje nisu bile prisutne. Svaki ples bi započeli pretstavnici odredjene zemlje a često bi im se mnogi drugi pridružili. Na kraju su svi zajedno odigrali Fidži ples i atraktivni maori “Huka” ples (ratni ples novozelandskih maora namenjen da uplaši nepriatelje).
Svi zajedno
Više o pacifičkim putnicima možete naci na njihovom sajtu http://pacificvoyagers.org/.
Sunce i vetar
Mi smo u velikim radovima, ali o tome drugi put.
Bula vinaka i mode manda
Neli I Neša
SY BAŠJAKO
Objavljeno: 23. sept 2012.