Pišu i slikaju
Neša i Neli
Tradicionalni čamac
Kako vreme prolazi, smenjuju se ekipe. Sve manje stiže ostali svet, a sve više Francuzi koji ovde mogu da ostanu koliko hoće i da provedu ciklonsku sezonu. Lepo se družimo sa svima. Mi smo ovde već starosedeoci, dočekujemo i ispraćamo jedriličare, delimo informacije. Što je važnije otkrivamo tragove tradicije i kulture i pomalo kako sve to ovde funkcioniše.
Po drevnim običajima Polinežana «farerei» - otvoren cvetni niz se strancu davao radi upoznavanja i duhovnog sjedinjenja. Kad odlazi, gost (koji više nije stranac) bi dobio –lei- cvetnu krunu u znak privrženosti, da ga podseća da je zauvek povezan sa domaćinima uprkos udaljenosti.
Tiara (gardenija Tahitensis) predstavlja tradicionalni simbol ljubavi ili prijateljstva prema primaocu. Prema predanju bog stvaraoc je darovao ovaj cvet božanstvima koji su bili u stalnom sukobu. Opijajući šarm i lepota ovog cveta su povratili red, mir i ljubav na nebesima.
Danas se tiara nosi iza uveta da bi sa drugima podelio ”Joie de vivre” (uživanje u životu) i sreću što ste zajedno. Tiaru kao simbol uzajamne ljubavi nose i žene i muškarci; iza desnog uveta da potvrde ljubav ili vernost; iza levog uveta, da označe da obećanja nikome nisu data i da je srce slobodno. Ovde na Markezima cvetne krune se i dalje daju prijateljima, a turistima samo po nalogu turističke agencije. Valjda su Polinežani već shvatili da među turistima ima mnogo onih koji ni sa kim ništa ne dele. Kada smo dobili prvi cvet na poklon i pitali koja beše strana, odgovorili su «to je na tebi da odlučiš…»
Prilaz Nuku Hive
Povezivanje novog autopilota zahteva prevezivanje struje ako pronađemo gajtane koji nam odgovaraju. Imali smo sreće. U jednoj samoposluzi imaju baš debljinu koja nam odgovara. Momak uzima gajtan, odmerava, pažljivo polaže gajtan na policu, vadi mačetu i počinje da mlati. Polica je nekako preživela, a ja sam dobio gajtan. Ne treba da nas čudi: mačeta je njihova alatka za sve.
Na moju stalnu žalbu zašto nema domaćeg mesa konačno sam došla i do sledećeg odgovora: Kako nema? Ima prasića i pilića na sve strane. Pilići se lako love. Treba poći noću u šumu negde gde ste primetili da se okupljaju u velikom broju. Treba ti dugačak štap, (može metla) i velika kesa. Sa baterijskom lampom ih pronađeš, biće na nižim granama drveća. Staviš piletu polako štap među noge i malo cimneš tako da pile sklizne niz štap u kesu. Zatvoriš kesu i eto večere! Tako mi radimo. Prosto ko pasulj. Mi se ne brinemo mnogo. Ovde nećeš ostati gladan, a ostalo ako imaš, imaš.
 Fleur Australe |
Pre neki dan se u zalivu pojavla 20 metarska francuska aluminijumska jedrilica, 'Fleur Australe' ketch sa dva jarbola. «Ovo je ozbiljna jedrilica -za sva mora» komentarisali smo naivno. Ubrzo smo doznali da na njemu plovi poznati francuski mornar, Philippe Poupon, njegova supruga, glumica i redatelj Geraldine Danon, njihovo četvoro dece i njihov pas Beti. Kao što priliči jedriličarima, posada je došla da se upozna. Skipper i vlasnik je Philippe Poupon (rođen 1954), u čija brojna dostignuća se ubrajaju nekoliko pobeda na prekookeanskim trkama, uključujući i trke samaca, nekoliko plovidbi oko sveta, kao i plovidba sa Erikom Tabarlijem, kada je oboren svetski rekord za non stop plovidbu oko sveta. Trenutno plovi na ekspediciji Arktik- Antartik čiji je cilj istraživanje uticaja ekoloških promena na tradicionalan život. Prošle godine je prošao Severozapadni prolaz tj. more koje povezuje Atlantski sa Tihim okeanom uz obalu severne Kanade. Ovaj prolaz je zaleđen veći deo godine i u zavisnosti od oštrine zime postane plovan tokom samo veoma kratkog vremena. Nekada se smatralo velikim uspehom kada se ovaj prolaz uspešno oplovi u jednoj sezoni, jer zima može lako da porani i zarobi brod u ledu. Iz leda nema izlaza do sledećeg proleća kad može da se nastavi put. Danas globalno zagrevanje produžava plovni period, mada se nikada ne zna. Sad je 'Fleur Australe' na drugom delu ekspedicije: plovidba i obilazak Južnog pola. |
Jednog lepog sunčanog dana doplovila je jedna jedrilica. “Ostajemo samo jedan dan pa idemo na Nuku hivu“ prijavljuju. Nismo baš zadovoljni jer neće da stave krmeno sidro za taj jedan dan. Ujutru ih više nije bilo, a nije bilo ni našeg krmenog sidra. Bili smo okrenuti za 180°. Klod kaže da su krenuli samo na jedra i prošli opasno blizu nas. Bio je spreman da uskoči u dingi i pripomogne ako izgube kontrolu, ali su tad upalili motor i otišli. “Mora da su oni zakačili i otkinuli sidro” kaže.
Dva dana smo vukli mala sidra po dnu u nadi da ćemo upecati naše, ali bez uspeha. Zvali smo ronioca jer u ovoj vodi punoj ajkula, u kojoj se ne vide prsti na ispruženoj ruci nam se nije ronilo. Ni on nije prihvatio posao.
«Vi ne shvatate šta je dole. Ništa se ne vidi. Blato je tako mekano da kad pokušate da se odgurnete od dna samo utonete u blato. Pokušao bih da ima nade, ali je sidro sigurno utonulo u blato i ne vidi se. Morao bi da rovarim po blatu, ali gde. Nema nade.»
Još smo vukli sidro po dnu. Kupovina novog sidra je bolela.
Došlo je vreme i da se napusti Hiva Oa.
BašJako ponosno ima novog autopilota. Da bi on pravilno radio nakon instalacije, potrebno ga je naštelovati prema našem brodu i kalibrisati, odnosto usaglasiti kompas. Da bi se to izvršilo, treba samo dva uslova: mirno more i bez vetra. “Na pravom ste mestu” podsmeva se komšija Klod sa kojim smo se ovde zaista lepo družili.
Dodatno štelovanje autopilota
Možda ovde i ponekad padne vetar na 10-15 čvorova, ali talasa ima uvek. Mi nismo još doživeli manje od 2-3 metra. Krećemo prema ostrvu Ua Pou, računajući da ćemo ili u zavertini Hiva Oa, ili u zavetrini Ua Poe naći to što nam treba. Ali ovde na Markezima postoji neka čudna igra vetrova, brda i struja, tako da talasi zavrću oko ostrva, prave pun krug pa ulaze čak i u zalive na zavetrinskoj strani ostrva. Vetrovi naprotiv ne samo da duvaju oko ostrva, već se proguraju kroz doline i sjure niz brda u rafalima koji umeju biti i duplo jači od preovladavajućeg vetra.
Jedrenje je neudobno. Autopilot ciči, reaguje sporo, reaguje previše, radi stalno. Sve u svemu nervira nas. Pokušavamo da ga naštelujemo uprkos uslova koji su daleko od propisanih, ali sa malo uspeha. Ne znam da li nas teši ili nas plaši činjenica da su neki jedriličari naštelovali autopilot tek posle 9 meseci. Nećemo valjda morati da slušamo ovo cičanje devet meseci!!!
Delfini nam priređuju dobrodošlicu
Utehu pružaju delfini koji nas obilaze i igraju se oko jedrilice. Uvek nas oraspolože. Emocije su podeljene kad nam prilaze kitovi. Toliko su veliki da ne možeš da ostaneš ravnodušan kad počnu da se igraju oko broda, a ti se pitaš da li će iz ljubavi da brod repom potapšu po trupu. Srećom nisu oni najveći.
Prilaz Ua Pou
Stižemo na Ua Pou. Prilaz je veoma zanimljiv jer ostrvo ima mnogo neobičnih kamenih formacija. Ulazak u zaliv je malo potrajao. Po običaju vetar duva oko ostrva, pa je krenuo da duva u glavu kad smo stigli u ono što je trebalo biti zavetrinska strana ostrva. Dva tri preleta i mogli smo da stignemo ali nailazi crni preteći front koji smo odlučili da propustimo. Za pola sata sve se rasčistilo, još dva tri preleta, pa novi front i konačno ulazimo i sidrimo se. U uvali smo jedina jedrilica.
Neobični prizori sa Ua Pou
Uvalica mala, sa prelepim pogledom na zaliv, brda i spiralne stene koje horizontalno izviru iz brda. Malo selo je sakriveno u rastinju iza plaže. Nećemo dugo da se zadržavamo jer ubrzano ističe vreme do sezone ciklona. Ipak bilo bi nam mnogo žao da nismo bar navratili.
Ua Pou
Posle neprospavane noći, jer nam se sidro zakačilo na kamen pa je cele noći rondalo, krećemo za Nuku Hivu.
 Napad na antenu |
Negde pred Nuku Hivu posmatrali smo tri ptice kako obleću jarbol. Kružile su, zaletale se na jarbol i odletale. Šta li pokušavaju? pitali smo se. Tako su nas zanimale sve dok nisu otišle jedan korak dalje. Jao! pa one pokušavaju da nam otmu antenu od VHF stanice! Kruže, zalete se na jarbol, uhvate kljunom antenu, pokušaju da je isčupaju u letu, pa odlete. Pa opet. To već nije tako zanimljivo! Ovde nema da se kupi antenna!!! Ali kako ih sprečiti? Upalili smo sirenu. Odletele bi ali bi se isto tako brzo vratile. Smislili smo taktiku. Čekali smo da se približe i baš kad su htele da zgrabe antenu uključili bi sirenu. Tako još dva puta i dokazali smo Pavlov efekat. Antena je spašena! |
Uplovljavamo u ogroman zaliv Taiohae, glavni grad Markeza. Bacamo sidro i odmah primećujemo brod Naomi. Sa skiperom Kurlijem smo se lepo družili još na Galapagosu. Mali je svet jedriličara na Pacifiku.
Zaliv Nuku Hive
Pozdravi
Neli&Neša
SY BAŠJAKO
Objavljeno: 20/10/10