Pišu i slikaju
Neša i Neli
Naša mala uvala je iza crvenog broda
Stigli smo na Fidži. Uplovili u uvalu zvanu Nakama Creek, kod gradića Savu Savu. To će biti naš dom do aprila tj. do kraja ciklonske sezone. Zakupili smo mrtvo sidro sposobno da se odupre ciklonima (hurricane mooring), ako uopšte zaduvaju u našoj maloj uvali koja se smatra ciklonskom rupom. Zaklonjena je sa svih strana tako da vetrovi ovde retko duvaju, a kad i zaduvaju, nisu tako jaki i što je najvažnije nema prostora da se dignu talasi. Iako je Fidži u ciklonskoj zoni, sa nama je još oko 40 brodova koji su odabrali da u Savu Savu provedu uragansku sezonu.
Lepa strana Fidžija je što ima preko hiljadu ostrva, od kojih su 330 dovoljno velika za život, a svega 109 naseljena. Na bezbrojnim ostrvima ima puno malih zaklonjenih uvala koje se smatraju uraganskim rupama. Uz redovno gledanje prognoza (dva puta dnevno) trebalo bi biti moguće obilaziti ostrva, a da u svakom trenutku zaklon bude samo nekoliko sati udaljen.
Prvo što primećujemo kad smo zakoračili na Fidži je neverovatna šarenolikost naroda. Da vas neko spusti u grad a da vam ne kaže gde ste, ne bi ste uopšte mogli da procenite u kom ste delu sveta. Ulicama šetaju Indusi, Melanežani, Kinezi i Palangi (to smo mi belci), Indijke šetaju sari, Melanežanke šarene cvetne haljine do poda, dok se muškarci svih nacija viđaju u lava lavama – to su one muške suknje.
Mi smo nekako verovali da su Polinežani, Mikronežani i Melanežani – narodi pacifičlkog okeana - sve jedan isti narod koji je podeljen nekim geografskim pravilima. Ali kad smo stigli na Fidži shvatili smo da su Melanežani sasvim drugačiji od Polinežana. Znatno su sitniji i imaju kovrdžavu kosu skoro kao Afrikanci. Odakle li su stigli? Kako li su stigli? Zar je moguće da su dva sasvim odvojena naroda imali znanje i hrabrosti da doplove na ta daleka ostrva Pacifika u vreme dok su imperije još veslale po Mediteranu.
Ne kasnimo mnogo za naukom, pa možemo da podelimo šta smo doznali. Naime, 2010. godine, naučnici su izneli otkriće da je u Denisova pećini (Rusija) pronadjena kost prsta deteta koje je živelo pre 41.000 godina, u regionu u kom su u to vreme živeli i Neandartalci i savremeni čovek - Homo Sapiens. Na osnovu analize DNK, otkriveno je da se radi o nepoznatoj vrsti u rodu Homini, koja se razlikuje od Neandartalaca i Homo Sapiensa. Dalje, analiza je otkrila da su Melanežani i Papuanci jedini savremeni ljudi koji vuku 4-6% poreklo od Denisova Homini. Dakle i nauka potvrđuje da su Polinežani i Melanežani genetski nepovezani narodi.
BašJako u Nakama Creek
Legenda kaže da je veliki poglavica Lutunasobasoba poveo svoj narod preko mora do novootkrivenih ostrva Fidžija. Većina arheologa se slaže da su na Fidži prvi stigli Lapita narodi (sada Polinežani) koji su došli iz jugoistoče Azije još 3000 g. pne, pre nego što su se zaputili do Polinezije. Za njima su iz Papua nove Gvineje stigli Melanežani oko 1000 g. pne. i porazili Polinežane. Ova dva naroda su se mešala i stvorila jedinstvenu kulturu i visoko razvijeno društvo, mada plemenskog tipa, mnogo pre dolaska prvih Evropljana.
Zalazak sunca u Nakama Creek
Evropsko otkrice Fidžja se pripisuje holandskom istraživaću Abelu Tasmanu još u 17. veku, ali se on nije zadržavao pa je otkriće ostalo nezapaženo. Za njim dolazi kapetan Kuk 1774. g. Ni on se ne zadržava, ali je ostrvlju dao ime Fidži. Nakon pobune na brodu Baunti, Kapetan Viliam Blaj je doplovio u Fidži i njegove beleške su najviše doprinele saznanju o arhipelagu. Ipak, prvi Evropljani koji su naselili Fidži su bili brodolomnici, mornari i osudjenici posalati u Australiju na odsluženje kazne početkom 19. veka. Misionari i trgovci stižu tek sredinom 19. veka i započinju process transformacije Fidžija. Zidaju se kuće, niču gradovi, organizuje se vlada.
Sa kolonizacijom Fiđžija od strane Britanije 1874. g. stižu i Indusi koji su dovedeni da rade na plantažama šećerne trske. Stižu i epidemije koje su skoro izbrisale melanežansko stanovništvo. Iako se stanovništvo u 20. veku oporavljalo, bilo je više Indusa nego Melanežana. 1970. g. kada je Fidži dobio nezavisnost.
Outrigger - tradicionalni čamac melanežana
Danas, mešavina melanezijskih, indijskih, kineskih, britanskih i drugih naroda nije bez problema, ali je doprinela neverovatnoj raznovrsnosti kulture Fidžija. Ovde su svi doneli svoje: govore svojim jezikom, kuvaju, nacionalna jela, šetaju nacionalnu odeću, zajedno slave praznike svih naroda i ljubomorno održavaju običaje.
Svi govore sve jezike i engleski je uobičajen, tako da nam je lako za sporazumevanje.
Od nezavisnosti je bilo nekoliko pučeva kada je vlast prelazila iz ruku Melanežana u Indijske i nazad. Indusi su se bunili što po ustavu imaju manja prava od Melanežana. Mnogi su se iselili pa sad opet ima više Melanežana. Sad vlada vojna vlada, ali na sreću je prihvačena od svih.
Na pijaci - Kava na podu, Taro gore
Jedna od retkih stvari u kojoj se svi slažu je pijenje Kave. Kava je nacionalno piće Fidžija koje se pravi od korena biljke iz porodice paprike, opija i izaziva trnjenje jezika i usana i opšte opuštanje mišića. Kava se pije za vreme raznih ceremonija. Uobičajeno se pije kao dobrodošlica svakom strancu i predstavlja način da se gost oseća prijatno među nepoznatima.
Pogledajte malo bolje - zapakovani rakovi
Kada se krene u posetu nekom selu treba poneti Kavu poglavici kao poklon. Poglavica zauzvrat daje dozvolu da se boravi u selu i ako imate sreću, bićete pozvani na sevu sevu - večernje okupljanje i pijenje kave. Mi je još nismo probali.
 Priprema Lovo-a |
Za Božić smo imali priliku da prisustvujemo tradicionalnom spremanju praseta.
Kao prvo prase se davi u moru. Kada ga očiste, potapaju ga u kokosovo mleko i ostave da stoji celu noć. Zatim se sprema LOVO. Pali se vatra na koju se stavlja kamenje da se ugreje. Kada se kamenje dovoljno ugreje, stavlja se u prethodno iskopanu rupu u zemlji ili u pesku. Zatim se prase zaomotava u kokosovo lišće i stavlja na kamenje. Sve to se pokriva i pakuje listovima banana.
Prasetina spremljena na ovaj način je fenomenalna.
Imali smo i najneobičniju Novogodišnju proslavu. Želeli smo da vidimo kako lokalno stanovništvo slavi Novu godinu. Da okusimo Fidži duh. Pozvali su nas u crkvu. “Biće pesme i igre“, rekli su.
Počelo je zaista interesantno. Kad smo ušli u crkvu pričao je jedan tip i svi su se smejali. Zar je moguće da je ovde crkva dovoljno opuštena da dozvoljava viceve? Nažalost nismo ga razumeli. Posle njega su izašle devojčice i odigrale melanezijsku nacionalnu igru. Još jedan govornik, pa solo pevač, pet minuta govora pa skeč, 5 minuta govora pa još jedna nacionalna igra koju je predvodio pop, i to odlično. Tako su se nizali govornici i zabavljači. Sve je bilo mnogo lepo (mada njihovo pevanje ne može da se poredi sa polinezijskim).
Ali onda je mikrofon uzeo neki debeljko i počeo da viče na narod. I to ljuto vikanje, emocionalno zlostavljanje. Pomislili smo da će opet trajati pet minuta, ali čovek se dokopao mikrofona i nije ga više dao. Čudan osećaj, neko viče na tebe, a ti nemaš pojma šta govori!
 Zapakovani komadi prasetine |
Ovo nam nije potrebno, naročito ne za novogodišnje veče! Izašli smo napolje i zapalili po cigaretu u nadi da će mu isteći vreme. Kada smo shvatili da neće prestati pre ponoći, krenuli smo prema Planters klubu na drugoj strani grada, ali smo ga čuli kako se dere sve do glavne ulice nekih 200 metara dalje.
Ponoć smo dočekali na ulici, gledali vartomet i pozdravljali se sa prolaznicima i čoškarima na ulici.
Planters klub je bio klub zatvorenog tipa, gde su se u vreme kolonijalne prošlosti okupljali vlasnici imanja da trguju svojom žetvom. Danas pokušava da održi striktan protokol za odabrane goste, pa su nam jednom odbili ulaz jer nismo imali rukave na majicama.
Tamo su svi već bili pijani, kao što doliči Novogodišnjoj proslavi.
Prilazi nam jedan stariji pijanac, bez zuba, zapliće jezikom, zanosi se opasno. “Srećna nova godina” kaže, “odakle ste?” Jedva ga razumemo. Odgovaramo ljubazno ali ne započinjemo novi razgovor, smešimo se - Planters je poznat i po tučama.
“Što se pijanci uvek zalepe za mene?” pita Neša.
Posle nekog vremena pijani dekica odlazi.
“Znate li ko je taj čovek?” Pita žena pored nas, “On je jedan od glavnih poglavica Vanua Levu!”
Oh - Neee!!! Valjda nismo zaradili zabranu obilaska sela!!!
Savu Savu - ušuškan u rastinje
Vreme provodimo malo radeći na brodu, malo se družeći sa lokalcima i strancima koji žive na Fidžiju. Počeli smo po malo i jezik da učimo. Zdravo se kaže “BULA”, hvala je “BINAKA” - reč po reč...
Za sada BULA svima od
Neli i Neše
i BINAKA što nas čitate
Objavljeno: 20/01/11