Pišu i slikaju
Neli i Neša
Po povratku iz Nacionalnog parka, smo čekali 3 dana da prestanu kiše pa da krenemo dalje. Na ovom delu sada boravi “zona konverzije”, bore se istočni i zapadni vetrovi za prevlast, uz gromove i munje, nestabilno, olujno. Čim je osvanuo vedar dan, napustili smo Kumai i sjurili se niz reku sa povoljnom strujom. Već na izlasku iz reke nam je odmah pripretio veliki front na nekih 5-6 NM, koji nam je pomogao da odlučimo kojom od dve rute koje smo ucrtali, ćemo da krenemo.
Od Bornea do Belitunga ima nekoliko plićina i ostrvskih grupa koje treba izbeći, a sa nepouzdanim prognozama bili smo u nedoumici da li da plovimo na zapad pa na sever, ili na sever pa na zapad. Bilo je taman dovoljno vremena do predviđene „raskrsnice„ da procenimo kako će da se razvija front i da se kreće na istok, pa smo mi krenuli na severozapad uz obalu. To nije bila privlačnija ruta, jer je značilo da ćemo da plovimo duže kroz plićake i da prolazimo pored grebena tokom noći. Ipak, front nam je davao lep vetar i uspeli smo nekako da ga zaobiđemo sa samo par kapi kiše.
Očekivali smo da ćemo da stignemo u Belitung negde u petak 10-og oko 13:00, viza nam je isticala u subotu 11-og, a plovidbena dozvola (Cait) u nedelju 12-og, a Muslimani obično petkom rade skraćeno. Baš gusto. Od drugih kruzera smo dobili kontakt za Haruna, koji je pomagao jedriličarima oko odjavljivanja. Nazvali smo ga da se najavimo i proverimo da li možemo da izvedemo odjavljivanje... bez kazni. Tada još nismo znali da je grad 27 km udaljen od sidrišta. Sreća što smo se najavili.
Do sidrišta smo stigli nešto pre jedan i uspeli da spustimo i zakopamo sidro, ali nismo ni seli da odahnemo, kada je počeo neverovatan tropski pljusak. Onaj čije kapi udaraju dok padaju. Sad je trebalo pumpati gumenjak po pljusku. Procedura koja traje jedno sat vremena (pumpanje, instaliranje pente, rezervoara za gorivo i sedišta). Nemamo vremena za čekanje jer moramo da jurimo da se odjavljujemo.
Električnu pumpu ne smemo da iznosimo na kišu, a baš nam se nešto nije pumpalo nožnom pumpom po pljusku. Ali mi smo imali Haruna i divne Indonežane, koji su se rastrčali da pronađu slobodnu ribaricu i došli po nas. Auto i vozač su nas čekali pa smo odjurili i odjavili se bezbolno i na vreme. Na naše oduševljenje, Harun nas je obavestio da možemo da ostanemo 2-3 dana, jer ovde niko ne mari za naša dokumenta.
Harun nam je pričao o Belitungu i pokazivao stare slike iz vremena holandske kolonizacije. On je studirao u Nemačkoj i prilikom jedne posete Holandiji, pokupio je iz muzeja brojne fotografije iz tog vremena. Holanđani su eksploatisali nalazišta kalaja na Belitungu i dovlačili Kineze iz Kine i Tajvana, Bugianace i Sudance, za rad u rudnicima. I Harunov prapradeda je doveden sa Tajvana. Na naš komentar „Baš su zabrljali stvari, ti kolonizatori“, Harun odgovara „ali nisu, dobro je“. I zaista, u zemlji kao što je Indonezija gde je važno samo da si religiozan, mnogo mu je bolje negu u Tajvanu.
Dao nam je i dokumentarac o blagu dinastije Tang (Secrets of the Tang treasure ship) koji je pronađen baš tu, u našem zalivu, nepunu milju od našeg sidrišta. Neverovatno, ali do sad niti smo čuli, niti pročitali išta o blagu nedavno pronađenom u Belitungu.
Lokalni ribari su pronašli brdašce keramike na morskom dnu u Gelasa moreuzu na dubini od 16 m, nedavne 1998g. Nekako je informacija stigla do Tilmana Walterfang-a, inžinjera po struci, sa strasnim interesom za arheologiju. Na temelju dizajna keramike, izgledalo je da je proizvedena između 600 i 900 nove ere, u Kini pod Tang dinastijom. Trebalo je „urediti“ papirologiju, pa je lokacija arheološkog nalazišta kupljena od lokalnih ribara, a dozvola za iskopavanje je dodeljena lokalnom indonezijskom preduzeću. Iskopavanje je finansirao i sproveo Tilman Walterfang i tim Seabed Explorations, pod licencom saradnje sa lokalnom kompanijom, a na osnovu zahteva indonezijskih vlasti. Sigurnost nalazišta je obezbeđivala mornarica Indonezije.
Ispod sedimenta koji se taložio 1100 godina otkriven je skoro neoštećen arapski brod. Unutar broda su pronađeni ćupovi do vrha napunjeni sa tanjirima, vazama, začinima i nakitom. Tim je uspeo da spasi oko 60.000 predmeta, većinom keramiku, ali i dragocene predmete od zlata, srebra i bronze, uključujući i najveći zlatni pehar iz vremena dinastije Tang, koji je ikada pronađen. Ne postoje nikakvi zapisi o ovom brodu niti o ovom putovanju.
Vekovima je Kina trgovala sa Zapadom kopnenim putem “put svile”. Drevni zapisi govore o arapskim i persijskim flotama koje su plovile do azijskih mora i trgovale, ali do sada nijedan brod iz tog vremena nije pronađen. Osim bajki i legendi, poput Simbada moreplovca, nije bilo dokaza da je postojao i vodeni put svile.
Polako je počela da se odvija priča.
Pre više od 1100 godina, ekspedicija je zaplovila na tada opasan put. Ovi moreplovci su putovali sa Bliskog istoka, sve do Kine. Sada se međunarodna posada (posada je na ovakvim putovanjima često umirala od bolesti i povreda, pa su redovi popunjavani usput) vraća kući iz Kine sa retkim tovarom keramike, začina, srebra i zlata. Ceo tovar su proizvele kineske zanatlije devetog veka, što je je blio visoko cenjena roba u ostatku sveta. Na povratku su napravili sudbonosnu odluku (nikome nije jasno zašto su zaplovili ka Indoneziji i koja im je bila destinacija). Plovili su ka obalama Belitunga, gde su vode pune grebena toliko opasne, da su im drevni mornari dali naziv “predeo podmuklih zaliva“. Ne zna se kako i zašto, ali ih je verovatno iznenadilo nevreme na privetrinskoj strani ostrva i brod je udario u greben i potonuo.
Iskopani arapski brod tipa Dau (Dhow) je oko 6,4 m širok i 18 m dugačak. Oplatne daske trupa su šivene kanapom pletenim od kokosovih vlakana, a ne pomoću tradicionalne metode klinova koji su se koristili u Arabiji u kasnijim vekovima. Po potonuću je brod jednostavno utonuo u pesak i ostao izvan domašaja morskih crva tako da je veliki deo trupa očuvan.
Svaki element ove olupine je dokaz da je vodeni put svile postojao. Bronzano ogledalo nosi uvjerljivi trag: “Topljen sto puta u gradu Yangzhou na Yangtze reci Decembra 758.godine” (po kineskom kalendaru).
Bez sumnje, blago je iz Kine iz vremena Tang dinastije. Na osnovu vrste drveta i tipa gradnje zaključuje se da je brod poreklom iz Jemena ili Omana, odnosno, da je to arapski Dau koji je na povratku iz Kine potonuo 1Nm od severozapadne obale Belitunga negde oko 830 godine.
Vode se velike polemike o tome zašto je brod skrenuo sa puta, jer bi ih uobičajena ruta vodila kroz Singapurski moreuz, pa kroz Malaka tesnac, pravo u Indijski okean, što je skoro 400 NM na severu. Teorije pokrivaju mogućnosti ratova, oluja, pirata, sve do mogućnosti da su nosili miraz na Javu. Nakon što smo mi plovili ovim vodama mislimo da to nije ni malo čudno. Da su imali vremenske prilike slične našim, sa brojnim olujama i jakim strujama. Lako su mogli da beže pred olujom sve do Belitunga, jer su tadašnji brodovi imali samo mogućnost da plove niz vetar.
Ova olupina je arheološki vrlo značajna prvo, to je najveća pojedinačna zbirka artefakta dinastije Tang, drugo, to je prvi antički arapski Dau brod koji je ikada iskopan, što daje uvid u stil gradnje brodova iz tog vremena i treće, potvrđuje postojanje pomorskog puta svile.
Uglavnom, celo blago je prodato singapurskoj vladi za sumu od 32 miliona dolara i sad se može videti u muzeju u Singapuru, dok Belitung od toga nema ništa (osim onih par ribara), čak ni spomen ploču. Otkazana je turneja kolekcije po Americi i Evropi 2012. g. kada su mnoga arheološka udruženja ustala da se bune, zbog komercijalne prodaje blaga, što nije u skladu sa međunarodnim konvencijama. Drugi arheolozi potsećaju da ni evropski muzeji nisu puni isključivo evropskih blaga.
Belitung je prelepo ostrvo sa plitkim tirkiznim vodama i neobičnim formacijama granitnih stena, očuvanim koralima i kornjačama koje plivaju oko broda. Granitnih stena ima posvuda slobodno razbacanih po zalivima, ali i po kopnu. Tri dana smo se družili, obilazili zaliv, kupali, ronili i uživali između pluskova, dok smo čekali da zona konverzije malo oslabi pa da krenemo dalje.
Pre polaska sam ustanovio da alternator počinje čudno da se ponaša, čas radi OK, a čas ne daje ništa. To nikako ne valje jer je pred nama dugi put do Singapura, sa verovatno puno motorisanja i kontra struja i vetra. Skidam ga, pregledam i ne vidim da nešto nije u redu. Hmmm šta sada?
Spas ponovo donosi Harun “nije nikakav problem, imam poznanika električara, poslaću ga njemu“. Ali sutra je nedelja!!!, „nema veze radi on i nedeljom kad treba“.
Da skratimo priču, Harunov vozač je odneo alternator na popravku i vratio ga sutradan. Montiram ga nazad i sve radi savim kako treba. Još jednom URA za Haruna i njegove vredne Kineze.
Možemo da pođemo!
Pozdrav
Neli i Neša
SY BAŠJAKO
Objavljeno: 03. jun 2013.