Izvod iz brodskog dnevnika

II deo

Yamdena (Saumlaki) do Floresa (Maumere)

Pišu i slikaju
Neli i Neša

Plovidba od Yamdene do Maumere, nekih 560 NM je bila spora i naporna. "Varijabilni vetrovi" ovde izgleda znači da može da duva bilo kad, bilo koliko i sa bilo koje strane. Prvih 80 NM od Yamdene je trebalo da zaobiđemo nekoliko ostrva da bi uhvatili pravac. Poštujući prognozu, napravimo rutu kuda da plovimo da bi imali najbolji ugao za jedrenje, ali se ništa od toga ne ostvari.

Tučemo prema zapadu ispod ostrva da bi mogli da uhvatimo zapadni vetar kad zaobiđemo ostrvo, ali vetar okrene na sever. Brzina nam pada na ispod 3 NM. Sad imamo i kontra struju. Biće ovo teška plovidba! Nijedan vetar ne duva više od sat - dva, ponekad samo petnaest minuta pa sledi bonaca, pa vetar iz drugog pravca, uglavnom 6-10 čvorova. Promenljivi u pravom smislu. Sto puta otvorimo jedro pa zatvorimo jedro u toku jednog dana. Jedino na šta može da se računa su struje od plime i oseke čiji se uticaj sasvim lepo oseća i 5 milja od obale.

Svake noći poćinje da seva iznad ostrva. U svakom trenutku su aktivne tri - četiri oluje ali zbog neke prirodne zakonitost kiša pada i seva samo iznad ostrva i ne dopire do nas jer održavamo opreznu distancu od obale. Odstojanje od obale noću odrzavamo i zbog raznih klopki koje ribari ostavljaju uz obalu.

Klopke za ribe

Klopke variraju od onih plovećih kuća (vidi tekst - BašJako - Torres Strait - 25. dec 2012.), preko splavova sa stolicom, do nabacanog i uvezanog palminog lišća. Ribari kazu da ribe tu dolaze da se sakriju od sunca.

Saumlaki - klopke za ribe

Da bi zabava bila veća, naišli smo na marker na 1000 metara dubine. Gledam i očima ne mogu da verujem. Uspravno stoji i ne giba se na talasima. Na kartama naravno ništa. Zaobilazim u širokom luku ali za svaki slučaj pravim fotografiju. Niko mi inače ne bi verovao. Nagradno pitanje je šta je to i šta radi tu.

Na ovo smo naisli na preko 1000m dubine

Sve to stoički podnosimo jer jedrimo kroz neverovatnu lepotu prirode. Kao da je neko pokupio sva najlepša ostrva sveta i razbacao ih po Indoneziji. Ogromni planinski masivi, vulkanska ostrva, kamen sa palmom, niska ostrva, stene, litice, peščane plaže. Unikatne kreacije prirode. Raznovrsnost  je neverovatna.

Čudnovate kreacije

Zato što jedrimo u sred kišne sezone, imamo retku priliku da vidimo sva ta ostrva u svom najlepšem izdanju. Mlado neoštečeno zelenilo blista u nijansama koje nikad nisamo ranije videli u prirodi. Često se setimo naših prijatelji koji su ovuda projedrili krajem suve sezone i komentarisali kako su ostrva isušena i jadna, pa nam bude lakše da još jednom otvorimo jedro.

Ostrvo Babar

36 sati plovidbe, a mi smo skoro ispraznili mali tank! Računamo da je to preko 4 litra na sat. Nikako ne bi smeli toliko da trošimo (obično trošimo ispod 2 litra). Čitali smo da je nafta lošeg kvaliteta, ali niko nije objasnio šta to znači. Nismo bili spremni na baš toliku potrošnju. Možda smo pokupili neku mrežu ili neki džak kad smo mislili da nas struja usporava. Po moru povremeno nailazimo na djubrište gde svašta plovi pa ne bi bilo čudno da smo nešto zakačili. Čekajući da se malo smiri vreme da bi zaronili, napravili smo nagli manevar da izbegnemo balvan i odjednom smo krenuli lakše ili je to okrenula struja?

Problem je sada što nećemo imati dovoljno nafte da stignemo do Maumere.

Napravili smo rutu prema selu Liopa na ostrvu Wetar u uvali koja bi trebala da pruža zaštitu od zapadnih vetrova. Uvala je zgodna jer ne skrećemo mnogo sa rute i pruža zaštitu od zapada, ali za tu uvalu imamo samo Google mapu i sivu zonu na navigacionoj karti. Nismo baš sigurni da li ima dubina za sidrenje. Kako prilazimo sve više sumnjamo da ćemo moći da se sidrimo. Ostrvo čini ogroman planinski masiv koji se izdiže iz vode i izgleda sasvim neprohodan.

Ostrvo Nujanat

To znači da bi zaliv mogao biti veoma dubok, predubok za sidrenje. Nije nam jasno kuda bi uopšte mogli da prolaze putevi. Ako se selu može prići samo sa vode, moglo bi to biti malo ribarsko naselje koje nema dovoljno nafte ni za sopstvene potrebe. Kapetan donosi odluku da odustanemo, pogotovu jer je krenuo konačno da duva povoljan vetar.

„Dobro kapetane, šta učini? Pa ovi ljudi nas već satima gledaju kako prilazimo. Ko zna kad im je poslednji put neko bio u poseti. Mora da su nam se radovali, obukli svečana odela, planirali gozbu. A ti tek tako, odustaneš. Možeš li da zamisliš koliko su bili razočarani kada bi okrenuli kurs?“

Sampaj Đumpa

(do skorog viđenja)
Neli I Neša

SY BAŠJAKO
13. mart 2013.