Pišu i slikaju
Neli i Neša
Veliki vertovi su bili i prošli i mi smo se vratili na istočnu stranu uvale Saumlaki. Veliki nasukani brod je preorao zaliv i nasukao se opasno blizu mesta gde smo prvo bili usidreni. Odluka da se presidrimo je bila prava, nema šta. Pitajte i pratite ribare i nećete pogrešiti. Ovaj put se sidrimo nešto bliže restoranu.
Sad treba pažljivo odabrati trenutak za polazak. Pre polaska treba obaviti nabavke, oprati veš, očistiti dingi od ogromne količine školjki koje su se nakupile, očistiti elisu... Svako duže zaustavljanje povlači za sobom ozbiljan posao. Zalihe hrane su nam se ozbiljno istanjile, ali šta kupiti u Yamdeni gde su riba i pirinač osnovna hrana. Prodavnice su pune slatkiša, začina i neobičnih grickalica a od konzervi ima samo neka sumnjiva kineska prasetina koja ni na slici ne izgleda lepo i grašak. Svežeg mesa nema uopšte, iz nekog razloga nema više ni zamrznute piletine, suhomesnati proizvodi su mislena imenica, mleko samo u prahu. Ali zato sveže ribe ima koliko hoćeš.
Kad smo stigli, bili smo željni indonežanskih specijaliteta pa nam nije bilo nelogično da uz razne ribljei morske pilave dobijemo viljušku i kašiku. Posle više od mesec dana ovde, nešto smo se uželeli krompira i mesa al sa njima nije stigao nož. Najveći izazov je ipak bio kad smo uz porciju pomfrita dobili samo kašiku. Probajte to. Nije uopšte lako. Na kraju smo odbacili kašike i pojeli pomfrit kako doliči, prstima.
Najvažnije, treba dokupiti dizel i krenuti sa punim tankovima. U Indoneziji se motoriše i kad duvaju istočni vetrovi a kamoli sada. Jake struje do 5-6 čvorova prolaze između ostrva… i oko ostrva … i u zalivima. U stvari struje vladaju morima.
Cena dizela za indonezane je 4500RP/L, za strance 8500RP/L.
Prognoze predviđaju period promenljivih vetrova. Krajnje je vreme da krećemo dalje iako nemamo mnogo poverenja u prognoze. Matijas nam objašnjava da je loše vreme izmedju 01 i 08-og Februara „…zbog kineske nove godine... Ok, možda je to samo naše sujeverje, sad izgleda sasvim dobro“ kaže. To je valjda kao kod nas prvi maj - iako je već proleće po pravilu je loše vreme.
Ono što mi znamo je da se uragani stvaraju u ciklusima. U stvari, prolazi Madden Julius Oscilation (MJO) iz indijskog okeana preko Australije pa preko Pacifika u ciklusima od po 4 nedelje. Uragani se stvaraju tamo gde se nalazi MJO. Početkom februara, MJO je bio u Pacifiku, što bi trebalo da znači da imamo jedno desetak dana mirnog vremena. To se slaže i sa prognozama, a i sa ribarima.
Ovde smo, za promenu, mi na drugoj strani kamere. Takoreći svi gosti restorana dolaze da vide kako uskačemo u dingi, često sa fotoaparatima, da nas slikaju. Kad smo pitali Matijasa šta je tu toliko interesantno, samo se nasmešio i slegao ramenima. Valjda ni oni ne shvataju zašto mi njih slikamo kad rade nešto sasvim svakodnevno.
Pre polaska se valja i ošišati. Sedim u stolici, frizerka pokušava da odgonetne uputstva koja sam joj dao (Bahasa priručnik ne pomaže tu mnogo). Stolicu pored mene zauzima čovek koji na jako trapavom engleskom počinje da mi postavlja brojna detaljna pitanja. Deluje mi to sve jako čudno, jer indonežani nisu uopšte nametljivi. Pitam ga ljubazno da li možemo da nastavimo razgovor kad završim sa šišanjem, nadajući se da će da odustane od gnjavaže. Ma naravno kaže čova i izlazi napolje. OK ovo je prošlo bezbolno.
Po završetku šišanja izlazim i na moje iznenadjenje, pred vratima me čeka isti tip, ali sada u društvu sa još jednim. Obojica vade neke legitimacije i jedan se predstavlja kao član tajne policije mornarice, a drugi samo kao tajna policija. Šta hoće ovi od mene? Pitam da li možemo da nastavimo razgovor u hotelu a ne na ulici. Kako da ne. U hotelu na terasi sedi Neli za kompjuterom. Oboje smo po malo u šoku jel nemamo pojma šta hoće od nas. Engleski im je očajan, pa se ne razumemo.
Zovem Matijasa telefonom i objašnjavam šta se dešava. Prvi “tajna mornarica” hoće da ide na naš brod da pogleda naša dokumenta. Objašnjava da ako neko mesto nema imigraciju, a ima bilo kakvu ispostavu mornarice, moramo im se prijaviti (što nam naravno niko nije rekao). Sprema se pljusak, do broda dobrih 10 minuta dingijem, ali ljudi uporni, hoće na brod. Objašnjavam da će to biti podosta mokra vožnja, ali oni hoće.
Da ste im samo videli face kada su videli naš dingi i shvatili u čemu moraju da se voze. Naravno, kad sam ih nekako potrpao u dingi, počinje pljusak, diže se vetar, talasi, prska na sve strane... „tajna mornarica“ se hrabro drži, a „obični tajni“ se zamrzao i počinje da mu bude muka. Do broda su stigli mokri do gaća, a ja naravno u olujnom odelu...
Na brodu pogledaše dokumenta, pa ajd nazad. Kiša se u međuvremenu smirila pa se i „obični tajni“ kiselo smeška. “Mornarica“ vadi mobilni i slika i sebe i drugog na zadatku, zamislite u dingiju. U hotelu nas čekaju Neli i Matijas. Cela frka se vrlo brzo pretvara u prijateljski razgovor kad su „tajni“ shvatili da Matijas lično poznaje i nas i glavnog u novoj bazi mornarice (koja je inače zemljište za bazu kupila od Matijasove mame). Ispostavilo se da je „tajna mornarica“ tek počeo sa svojim „tajnim“ zadacima pre neki dan i sve to je za njega bila velika avantura.
Sampaj Đumpa
(do skorog viđenja)
Neli i Neša
SY BAŠJAKO
05. mart 2013.
>>> BašJako - Yamdena (Saumlaki) do Floresa (Maumere) - II deo - 13. mart 2013. >>>